Anime – Sve što biste hteli da znate, a nemate koga da pitate

 

Anime – Sve što biste hteli da znate, a nemate koga da pitate

Za početak bi valjalo otkloniti jednu nedoumicu i odgovoriti  na pitanje “šta je anime”. Iako mnogi to opovrgavaju, anime jeste crtani! Samo što je u pitanju crtani koji nam dolazi prvenstveno iz Japana i kog karakteriše specifičan stil crtanja. O razlogu zašto smo morali da pomenemo to još na startu, posvetićemo pažnju kasnije. Sada vam prenosimo nešto sasvim novo o anime što će ovu vrstu animacije prikazati u drugačijem svetlu.

Kome je anime namenjen?

Anime može biti namenjen svakome.To znači da postoje animei namenjen kako deci tako tinejdžerima i odraslima. Uvreženo je mišljenje da je anime, kao crtani, namenjen isključivo deci. Međutim, ne samo da to nije tačno već je i opasno uopšte misliti u tom pravcu. Većina animea, pogotovu modernih, itekako nije namenjen mlađem uzrastu. Na Zapadu je jedno vreme vladao ružan trend cenzure pojedinih animea, koji je sada zamenjen stavljanjem oznake kao dozvoljene starosne granice. Na taj način, roditelji su obaveštavani da li je određeni sadržaj prikladan za njihovo dete. Ukoliko nije, onda govorimo o delu koje je ispunjeno scenama nasilja, poroka i sexa.

Anime sa malo ekstremnijim sadržajem prikladan je  odraslima dok su oni sa umerenijim pre za tinejžere, iako bi oni rado podelili ekran sa starijom satrosnom grupom. Ipak, nije samo život na margini vodilja scenarija anime. Politika, društvo,ekonomija..su takođe neke od tema. Šta, niste znali da postoji i sofisticiran, ozbiljan anime? Sada znate!

Da li je jedan anime dobar?

Kako ste već primetili u tekstu, pod pojmom anime mislimo na vrstu animirane serije. Upravo zato, nemoguće je dati odgovor na pitanje da li je anime dobar? Jer je on kao serija ili film. Svaki je specifičan. Imamo animee vrhunskog kvaliteta na kojima bi Japancima pozavideli i mnogi filmski stvaraoci sa Zapada. Čuven je i primer holivudskog producenta Kristofera Nolana koji je ideju za svoj film “Inception” pozajmio iz anime filma “Paprika” (Satoshi Kon, 2010.) Netfliks je poslednjih par godina, takođe, počeo sa adaptacijom mnogih poznatih i manje poznatih animea.

Anime i njegov uticaj -

Anime kao vid zabave postaje sve popularniji pa se samim tim i njegov uticaj povećava. Ali, kakav je to uticaj? Kako većina smatra, loš. Naime, na pojedinim sajtovima možete pronaći komenatre da su animei previše nasilni i da deca ništa ne mogu naučiti iz njih. Autor ovog teksta se ne slaže sa tim. Jer, svaki sadržaj, pa makar bio i crtani, ukoliko je previše nasilan dobija oznaku dozvoljene gledanosti. Na taj način se stavlja roditeljima do znanja da li je anime za dečje oči ili ne. Tako da, ukoliko se dete dohvati daljinskog, odgovornost leži isključivo na njima.

Kada govorimo o lekcijama iz kojih deca mogu nešto naučiti, animei su čak i bolji od zapadnih crtaća. I dok u poznatim animacijama “Tom i Džeri” ili “Duško Dugouško” imamo scene besomučnog i jednodimenzionalnog “nasilja”, u animeima je sasvim druga priča. Osim neophodne borbe protiv zla, pojavljuju se i brojni primeri gde je jasno naglašena negativna konotcija nasilja.

Uzmimo Digimone za ilustraciju. U ovoj priči, glavni akteri primorani su na ratobornu akciju kako bi preživeli i spasili svet. Na tom putu sklapaju se nova prijateljstva, unapređuju postojeća i upoznaje se svet. Ali isto tako, dolazi do prvih svađa, pojave neprijatelja, pa i do smrti pojedinih likova. Sve je to urađeno tako da se deci dočara realnost kao takva. Digimoni nisu usamljen primer. Ima mnoštvo animea pravljenih po istom šablonu. I to je dobro, jer život čine lepe, ali i manje lepe stvari i događaji.