Zanimljivosti o atomskoj bombi

 

Atomska bomba -

Oružje razorne snage, čije je dejstvo ceo svet video na primeru Hirošime (Hiroshima) i Nagasakija (Nagasaki), 06. i 09. avgusta 1945. godine, nakon zvaničnog odobrenja, tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana (Harry Truman), da se ovo nuklearno oružje ipak upotrebi na naseljenim mestima. Ideja atomske bombe počiva na otkriću francuskog fizičara i dobitnika Nobelove nagrade Antoana Anri Bekerela (Antoine Henri Becquierel), koji je otkrio da je uranijum radioaktivan element. U nastavku smo pripremio još 10 interesantnih a malo poznatih činjenica o ovom oružju koje je upotrebljeno na Japanu i nikada više.

Bonsai drvo, zasađeno davne 1626. godine, nekim čudom preživelo je nuklearni napad na Hirošimu. Danas se ovo, popularno nazvano „hrabro drvce“, nalazi u Nacionalnom muzeja bonsaija i penđinga u Vašingtonu (Washington), koje su, povodom 200 godina od postanka Amerike, Japanci odneli na dar. Drvo se svakodnevno zaliva i čisti od insekata, a dva puta u nedelji se okreće u smeru ka suncu.

 Samo mesec dana, nakon nuklearnog udara na Hirošimu, ovaj grad je pogodio, ništa manje razorni tajfun, koji je u svom naletu odneo dodatnih 2.000 života.

Eksploziju atomske bombe, proizvela je razmera čestica koje nisu bile veće od spajalice.

Robert Openhajmer (Robert Oppenheimer), američki naučnik, direktor instituta za napredne studije u Prinstonu (Princeton) Amerika, i konačno, tvorac atomske bombe, ostao je upamćen i po tome što je svog tutora, za vreme studiranja, pokušao da ubije otrovanom jabukom. Nakon ovog čina „za dlaku“ je izbegao izbacivanje sa univerziteta.

Zvuči potpuno neverovatno podatak, da je američka vojska, tokom „Hladnog rata“ (Cold war), koji je trajao, grubo rečeno od 1946. godine do 1991. godine, „zaturila“ najmanje 8 bojevih glava, kojima do danas, kako tvrde zvanični podaci nije ušla u trag. Neke od „izgubljenih“ bombi, smatra se su na tlu današnje države Gruzije.

Tokom napada na Hirošimu i Nagasaki, poginulo je najmanje 12 državljanina Amerike. Za ovaj podatak, američka vlada je saznala tek 70-ih godina prošlog veka.

Barak Obama (Barack Obama), je prvi američki predsednik, koji je otišao u zvaničnu posetu Hirošimi, tek nakon 71 godine od kako je bomba bačena.

Nagasaki je fatalnu sudbinu doživeo iz jednog jednostavnog razloga, a to je da je odlučeno da ovaj grad bude meta, s obzirom da je prvi izbor, grad Kokura, bio prekriven oblacima tog dana, koji su ga i spasli. Bomba je detonirana na visini od 470 metara.

Oba grada, kako Hirošima, tako i Nagasaki, više nisu radioaktivni, a razlog tome je to što nuklearne bombe nisu dotakle tlo, već su aktivirane u vazduhu.Šigeki Tanaka (Shigeki Tanaka). Ovo je ime japanskog trkača na dugim stazama, koji je pukim čudom preživeo bombardovanje Nagasakija, i 1951. godine osvojio maraton u Bostonu (Boston) i ujedno postao prvi Japanac koji je osvojio ovaj maraton.